О добробитима редовне физичке активности је много тога речено и излишно је понављати се. Међутим, постоје одређена стања организма када долази до одређених недоумица… Трудноћа, посебно код жена које постају мајке по први пут, доноси и питање
„Да ли смем и колико да тренирам, будем физички активна?“
- Упркос чињеници да је трудноћа повезана са значајним анатомским и физиолошким променама, показало се да вежбање има минималне ризике, да је безбедно и да користи већини трудница (уз минималне модификације вежби). Наравно, обавеза је да разговарате са својим лекаром пре него што започнете неки програм вежбања. Жене са трудноћама без компликација треба охрабрити да се укључе у физичке активности пре, током и након трудноће.Истовремено, гинеколози-акушери и остали пружаоци акушерске неге би требало дапажљиво процене жене са медицинским или акушерским компликацијама пре доношења препорука о учешћу у физичкој активности током трудноће.
Физичка активност и вежбање током трудноће подстиче физичку спремност и може да спречи прекомерно гестационо добијање на тежини. Вежбање може смањити ризик од гестационог дијабетеса, прееклампсије и царских резова. Може побољшати држање, ублажити болове у леђима и друге тегобе везане за трудноћу, самим тим и припремити трудницу за порођај.
У раним фазама трудноће, неке жене могу наставити рутину вежбања пре трудноће (укључујући трчање, аеробик, бициклизам,скијање, па чак и дизање тегова).
За жене које нису вежбале пре трудноће, Друштво акушера и гинеколога Канаде препоручује да почну са 15 минута вежбања 3 пута недељно, постепено повећавајући сесије на 30 минута 4 пута недељно. Треба избегавати спортове који могу укључивати потенцијалне контакте.
Регулација температуре јако зависи од хидратације и услова околине. Током вежбања, труднице треба да остану добро хидриране, да носе лежернију одећу, да избегавају високу топлоту и влажност како би се заштитиле од топлотног удара, посебно током првог тромесечја.
После четвртог месеца трудноће треба избегавати вежбе које захтевају лежање на леђима на чврстој површини, седење или поједине јога положаје. Повећана величина и тежина материце ће притиснути крвне судове који враћају крв из доњег дела тела у срце.
Како трудноћа напредује (обично током другог тромесечја), нестабилни зглобови, повећан стомак и измењен центар тежишта могу учинити труднице нестабилнијим на ногама. Треба избегавати активности које могу довести до пада, као што су нпр. скијање или клизање
Прекините физичку активност и обратите се свом лекару уколико приметите нешто од следећег:
· Претеран умор или кратак дах
· Бол или грчеве, посебно у леђном и карличном подручју
· Вагинално крварење
· Вртоглавицу
· Ударање срца (лупање срца) или необичне осећаје у грудима
· Сталне контракције
Постпорођајни период је погодан тренутак да се започне или настави са вежбањем. Неколико студија указује да се смањује број жена укључених у програме вежбања након порођаја, што често доводи до прекомерне тежине и гојазности. Вежбање се може наставити постепено након трудноће чим је то медицински безбедно, у зависности од начина порођаја, вагиналног или царског реза и присуства или одсуства медицинских или хируршких компликација. Неке жене су способне да наставе физичке активности у року од неколико дана од порођаја. У одсуству медицинских или хируршких компликација, брзи наставак ових активности није резултирао нежељеним ефектима.
Показало се и да редовно аеробно вежбање код жена у лактацији побољшава кардиоваскуларну способност мајке без утицаја на производњу млека, састав или раст новорођенчади.
Све наведено показује да је физичка активност и више него препоручљива пре, током и након трудноће, уколико не постоје одређене компикације и реални ризици.
Посаветујте се са доктором, слушајте своје тело и будите физички активне!
tekst: dr Vuk Stevanović