Др Тамара Стојменовић један од стручњака спортске медицине у оквиру пројекта Активнија Србија. Саветује родитеље и децу о физичкој активности и певенцији од спортских повреда. Оно што је посебно важно је усмерити децу на спорт, односно помоћи им да одаберу спорт који ће тренирати према својим могућностима. Ако имате нека питања или недоумице поставите питање на сајту www.aktivnijasrbija.rs нашим стручњацима из области исхране, спорта и спортске медицине.
Ево једанаест најважнијих савета за правилно усмеравање деце на спорт.
Препоручује се да деца у спортским активностима проведу најмање 60 минута у току дана. Гледање телевизије, рад на компјутеру и друге активности које подразумевају седење, не би требало да буду заступљене више од два сата дневно. Родитељи, дакле, треба да имају свест о потреби да се деца баве спортом, али на прави начин!
Неопходно је адекватно осмислити и дозирати спортске активности, тако да спорт деци буде задовољство, забава и опуштање, а не додатно оптерећење, извор незадовољства и фрустација. Уколико желите да ваша деца добију оно најбоље од спорта, покушајте да се придржавате ових 5 савета, које смо креирали у сарадњи са лекарима, психолозима и тренерима деце различитих старосних група.
- Процените, уз помоћ лекара и тренера, психофизичку зрелост детета и одредите најбоље време за почетак тренинга
Психофизичко сазревање деце је индивидуално, тако да универзално време за почетак бављења спортом није могуће одредити. Аустралијски стручњаци препоручују почетак између осме и десете, док у познатој америчкој клиници “Маyо” сматрају да су деца већ после шесте године моторички и психички спремна за бављење екипним спортовима.
Искуства српских лекара говоре да је, генерално гледано, најбоље да дете у нашој средини почне да се бави неком врстом тренинга у узрасту од око седам година, практично у исто време када крене у школу. Штавише, бављење неким забавним спортом детету може у великој мери помоћи да преброди све евентуалне нелагодности које може донети тако велика промена каква је полазак у школу.
- Уверите се да су деца заинтеросована за спорт
Свако присиљавање деце да се баве спортом је контрапродуктивно и ствара отпор и одбојност. Покушајте да им објасните да је спорт добра прилика за игру, забаву и стицање нових пријатеља, али их пустите да самостално одлуче да ли и чиме желе да се баве. Ваш је посао да их усмеравате, а уколико ваше дете ипак нема довољно интересовања за спорт, прво процените разлоге. Уколико су деца само стидљива, уплашена или имају неке друге “дечје разлоге” (који њима изгледају веома озбиљно), најпре будите стрпљиви и упорни у отклањању таквих узрочника.
- Не оптерећујте децу
Деци се често, поред редовне школе, намећу и разне друге обавезе: музичка школа, фолклор, балет, учење језика, разне секције, спорт… Процените таленат, заинтересованост и објективне могућности своје деце и усмерите их на прави начин. Не оптерећујте их – пустите децу да буду деца!
- Изаберите одговарајући спорт
Важно је да спорт одговара дететовим способностима и интересовањима. Неадекватан избор доводи дете у неравноправан положај, повећава могућност повређивања, доприноси губитку интересовања за спорт, а може бити извор великог незадовољства и фрустрација.
Родитељи често праве грешку тако што дете усмеравају на спорт којим су се они бавили (или желели да се баве) када су били млади. У том случају, дете се чак може осетити пониженим ако не буде успешно или му тренинзи не буду ишли од руке. Могу помислити да су разочарали родитеље, који су им причали како су они били успешни у својим дечјим данима.
- Не бирајте спорт према тренутној популарности, плаћености професионалних спортиста, близини места тренирања и сл.
Када одлучите да је дошло време да своје дете усмерите на редовне спортске активности, процените његове индивидуалне вештине и интересовања, па покушајте на основу њих да изаберете најприкладнији спорт. Такође, пробајте објективно да процените способност и спремност детета за спортове који подразумевају физички контакт и ауторитет тренера, као и да утврдите његову склоност ка индивидуалним или екипним спортовима.
- Обиђите место тренинга и проверите услове и начин рада
Притом, посебну пажњу обратите на на:
• прилагођеност тренинга узрасту детета
• хомогеност групе по старости и психофизичкој зрелости
• рад тренера, његов однос према деци и евентуално присуство претеране личне амбиције (жеља за победом по сваку цену)
• услове за тренинг, као што су квалитет подлоге, осветљење, проветреност, грејање и сл.
Неприлагођеност наведених услова вашем детету може бити узрок незадовољства, разочарања, али и повећаног ризика од повреда.
- Седите и гледајте, без претераног уплитања
Деца воле да их родитељи прате и подржавају. Међутим, претерано мешање, давање савета и жеља да се преузме улога тренера је изразито контрапродуктивна, јерзбуњеје децу и доводи их у непријатну ситуацију. Деца морају научити на друге ауторитете осим вас, а идеална фигура у том смислу може бити добар тренер.
Улога родитеља у спорту, нажалост, није увек позитивна. Спорт је данас велики бизнис, због чега поједини родитељи форсирају дечје спортске активности у нади за професионалним успехом и бољим животом. Ретке, који су у томе успели, гледамо на телевизији и радујемо се њиховим резултатима, али они много бројнији, који су одустали негде успут, остају заборављени, повређивани, често без школе, посла, нормалне егзистенције и нормалног живота.
- Будите позитивни и охрабрујући
Не показујте незадовољство када деци не иде од руке, када погреше или када је утакмица изгубљена. Увек их бодрите и охрабрујте, реците им када су заслужено изгубили, али напомените да ће бити боље следећи пут, те да ће увек бити довољно добри ако наставе да се труде и дају свој максимум. Тако ћете стећи поверење, спречити разочарање и одржати мотивицају за наставак тренирања. На крају, ваш позитиван став је најбољи начин да се деца науче да треба бити достојанствен и у победи и у поразу.
- Не понашајте се непристојно пред дететом!
Не навијајте на тај начин да вас се деца после стиде. Не вичите, не вређајте, не долазите у конфликт са судијама, тренером или другим родитељима. Понашајте се онако како бисте волели да се ваше дете сутра понаша на стадиону, када буде бодрило свој омиљени тим.
Такмичарски спорт је добра имитација стварног живота и прилика да деца науче реална “правила игре”, што ће им бити од користи у каснијем животу и раду. Нажалост, сведоци смо да се у нашој земљи на утакмицама и такмичењима млађих, одвија прави мали навијачки рат, у који су умешани разни интереси, сујете и облици непрофесионалности и неваспитања.
- Не користите децу за лечење сопствених неостварених жеља и фрустрација
Не инсистирајте на томе да деца да буду најбоља, боља од других, или да је бити најбољи једино право мерило успеха. Не инсистирајте на успеху по сваку цену, не притискајте их, пустите децу да се играју и уживају. Све што деца науче кроз редовно тренирање пратиће их касније у животу, било да су то добре или лоше навике и емоције. Дете треба научити да увек пружа сопствени максимум.
Реално гледано, треба бити искрен и признати себи да је вероватноћа да баш ваше дете у неком спорту буде најбоље (или међу најбољима) прилично скромна, а у неким дисципланама готово минорна. Конкуренција је изузетно велика, а ту је и утицај огромног броја других фактора, од емотивних до финансијских. Примера ради, ако ваше дете воли тенис, знајте да је шанса да постане нови Новак Ђоковић практично једнака шанси да добијете главну премију на државној лутрији.
Ако дете на време научи да се носи са тиме, касније ће му бити много лакше да прихвати конкурентност и у свим другим равнима свакодневног живота, пре свега у послу. С друге стране, родитељи често нису ни свесни шта тачно, на крају крајева, значи професионални спорт, те не знају да он са собом носи невероватно много одрицања. Можда ваше дете и не жели да крене тим путем, можда само жели да се игра и такмичи.
- Ако дете пожели да напусти спорт, немојте га безусловно спречавати
Деца неретко, незадовољна својим резултатима, напретком, задиркивањем друге деце и сл, западну у “кризу” и пожеле да напусте спорт. У тој ситуацији, најбоље што можете да урадите јесте да поразговарате са њима. Покушајте да откријете у чему је тачно проблем, али их не притискајте. Дајте им времена да размисле и, уколико не можете директно да утичете на ствари које им сметају, пустите их да сами одлуче, барем краткорочно. Тако им дајете прилику да се одморе, размисле и можда предомисле, или се одлуче за неки други спорт или активност.
С друге стране, немојте по сваку цену удовољавати свакој њиховој жељи, те на сваки знак незадовољства пристајати на промену спорта, места тренинга или сл. Деца су нестрпљива и мењају се сваким даном одрастања. Морате им дати времена да пронађу себе у одређеној дисциплини. Наравно, није увек лако препознати границу после које детету треба посаветовати да настави или одустане, али опет, нико није ни рекао да је лако бити родитељ…